Servis akcionara

Odluka o isplati dividende donosi se na Skupštini akcionara. Postoje sledeći slučajevi: 1) dividenda se ne isplaćuje ukoliko je preduzeće u protekloj godini poslovalo sa gubitkom; 2) Ako je preduzeće u protekloj godini poslovalo sa dobitkom ono može: a. svojim akcionarima isplatiti dividendu; b. reinvestirati dobit. Ukoliko reinvestira dobit (dokapitalizacija), preduzeće uvećava svoj osnovni kapital, emituje akcije i poziva postojeće akcionare da podignu nove akcije. Ukoliko po isteku roka od godinu dana od dana poslednjeg objavljivanja poziva akcionar ne dođe da podigne svoje akcije, akcionarsko društvo prodaje nepreuzete akcije po zvaničnoj berzanskoj ceni, odnosno po ceni na javnoj licitaciji ako ne postoji berzanska cena; c. novčana sredstva da prebaci u neraspoređenu dobit.

Svaka firma je dužna da bar jednom godišnje obaveštava svoje akcionare-vlasnike o poslovanju, važnim odlukama i drugim činjenicama važnim za njeno poslovanje. Iz dosadašnje prakse, veliki broj firmi to ne čini zbog velikih materijalnih troškova slanja obaveštenja na veliki broj adresa, što zbog neobaveštenosti o svojim obavezama i zanemarivanju svojih vlasnika-malih akcionara. U tom slučaju Vi možete da kontaktirate službu koja vodi poslove vlasništva nad akcijama i tražite podatke o poslovanju ili preko Skupštine akcionara obavezati rukovodstvo da redovno obaveštava akcionare i konsultuje ih prilikom donošenja strateških odluka.

U slučaju da ste sprečeni da lično date nalog za prodaju svojih akcija ( zbog starosti, bolesti, opravdanog odsustva...) možete ovlastiti neko drugo lice da to učini umesto Vas. U tom slučaju neophodno je da licu koje će u Vaše ime i za Vaš račun dati nalog za prodaju akcija date punomoćje koje mora biti overeno u Sudu. Takođe, obavezno je da ovlašćeno lice donese karticu Vašeg namenskog dinarskog računa za prodaju akcija koji je otvoren u nekoj od banaka članova Centralnog registra.

Uopštene informacije o ishodu aukcije dostupne su na sajtu berze, u nekim elektronskim medijima, dnevnim listovima i na našem sajtu. Za Vaš konkretan slučaj ( da li ste prodali akcije) informišete se isključivo kod Vašeg brokera. Najbolje vreme za dobijanje informacija je 24 sata posle aukcije zbog vremena potrebnog da se izvrši kompjutersko saldiranje.

Potrebno je da se obratite svom brokeru kako bi on u kontaktu sa bankom ustanovio tačan uzrok problema i rešio ga.

Ukoliko na nalogu stoji ''do opoziva'', tada nalog važi 90 dana ukoliko ne odlučite da ga povučete pre toga. Nalog po preovlađujućoj ceni važi samo za prvu narednu aukciju. Vaša obaveza je da se povremeno informišete o situaciji vezano za kretanje cena akcija koje posedujete, kako ne bi došlo do toga da Vam se nalog realizuje po ceni kojom niste zadovoljni ili da zbog nerealne cene ostane dugo nerealizovan. Zato je potrebno da pratite situaciju i poredite je sa uslovima iz Vašeg naloga.

POREZI: 1) Porezom na imovinu (uređen Zakonom o porezima na imovinu – ''Službeni glasnik RS'' br. 26/2001 i 80/2002) oporezuje se pravo svojine na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću i na akcije izdate na ime i iznosi 0.25% (obračunava se na knjigovodstvenu vrednost * broj akcija). Akcionar koji su dobili akcije besplatno (kroz privatizaciju) nisu obaveznici poreza na imovinu akcija. 2) Prenos uz naknadu hartija od vrednosti predmet je oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, saglasno odredbi člana 23. tačka 3. Zakona o porezima na imovinu – ''Službeni glasnik RS'', br.26/2001 i 80/2002. Dakle, porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod svakog prenosa apsolutnih prava na hartijama od vrednosti. Na prenos uz naknadu - prodaju državnih zapisa Republike Srbije, odnosno blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije nije propisano poresko oslobođenje, što znači da se plaća porez na prenos apsolutnih prava. Stopa poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti je 0.3% (član 30. tačka 1. Zakona). Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac prava iz čl. 23. i 24 (član 25. stav 1. Zakona). Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze. Prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik ima prebivalište odnosno sedište (član 36. st.1. i 2. Zakona). Porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ, a plaća se u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja. 3) Prodajom udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana), kada je prodajna cena veća od nabavne cene usklađene prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća (''Slu‚žbeni glasnik RS'' br.25/2001, 80/2002 i 43/2003), ostvaruju se dobici od prodaje hartija od vrednosti koji se saglasno članu 27. Zakona smatraju kapitalnim dobicima, što znači da se ostvareni prihod po ovom osnovu, bez izuzetka, smatra kapitalnim dobitkom. Poresku osnovicu u poreskom bilansu čini zbir oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka, koji su utvrđeni na način propisan Zakonom i Pravilnikom o poreskom bilansu obveznika poreza na dobit preduzeća (''Službeni glasnik RS'', br.38/2001 , 5/2002 i 7/2003). Poreska stopa iznosi 14%. 4) Prihod koji fizičko lice ostvari prodajom, između ostalog, hartija od vrednosti (osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana), kao kapitalni dobitak, podleže plaćanju poreza na dohodak građana na kapitalni dobitak u skladu sa odredbama čl.72-78. Zakona o porezu na dohodak građana (''Službeni glasnik RS'', br.24/2001 i 80/2002). Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene hartija od vrednosti i njihove nabavne cene. Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizičko lice koje ostvari kapitalni dobitak. Porez na kapitalni dobitak plaća se po stopi od 20%.